Prijateljstvo u 21.veku, mit ili…?

Ne postoji osoba koja se bar jednom u životu nije prešla kada je prijateljstvo u pitanju. Ja bar još ne sretoh osobu koja me je uverila u suprotno. I dok slušam kako se danas družimo i volimo samo dok jedni drugima trebamo ili koristimo ne mogu a da se ne zamislim i zapitam da li je to oduvek bilo tako samo se drugačije gledalo i nazivalo ili je to trend “novih” generacija.

Kad vratim film unazad i prisetim se osoba koje sam bila spremna da uklopim u svoj život kao prijatelje, shvatim koliko sam zapravo bila naivna i lakoverna. Otvorena i komunikativna, spremna da svakom izađem u susret, saslušam, posavetujem i podržim, bivala sam povređena i razočarana nebrojeno mnogo puta. I dok se pametan učio na tuđim greškama ja sam i dalje ponavljala svoje. Valjda sam negde u dubini verovala da postoje osobe koje prijateljstvo shvataju na isti način.
Greške su mi se dešavale i kasnije, kako sam odrastala, sazrevala. Po neka mi promakne i danas. Ali se trudim da budem opreznija i da bolje procenjujem. Zapravo, procena je nešto što mi jako dobro ide, intuicija mi je jača strana ali nekad ih ne poslušam pa se vrlo brzo razočaram.

Ali, da nije sve tako crno i da pravo prijateljstvo može da odoli oštrim kriterijumima 21. veka, dokaz je jedna osoba u mom životu koju sam upoznala na neočekivanom mestu, koju znam već dobrih 7-8 godina, s kojom se ne viđam i ne čujem svaki dan a ipak ga smatram prijateljom za ceo zivot. I premda nismo uvek u mogućnosti da se nađemo jedno drugom, ono što najviše cenim i poštujem je njegova iskrenost, otvorenost i lakoća sa kojom komuniciramo bez ustezanja.

Znate one pozive u jutarnje sate iz kafane ili kluba kada jedno drugom pustite pesmu a da se prethodno mesecima ne čujete ili ne vidite? Ili poziv u 1 ujutru, da se vozi stotinama kilometara u jednom pravcu, jer su vam izbušili sve četiri gume na autu u drugom gradu? E o toj osobi vam pričam. Prijatelju za ceo život. Tačka.

Ljudi su danas nepoverljivi, zatvoreni i često žive u svom balonu ne dopuštajući drugima da im se pridruže, iz straha da ne budu povređeni i razočarani. Zato ne dozvolite da vas strah prevlada, ne osamljujte se i ne zatvarajte vrata svoga srca. Dajte priliku prijateljstvu. Svi smo mi bića željna ljubavi, i dokle god je pružamo drugima i oni nam je uzvraćaju biće i prijateljstva.

I da sumiramo, prijateljstvo u 21. veku … nije mit već realnost, dokle god kapiramo jedni druge, prihvatamo vrline i mane onog drugog  i gajimo tu nit koja nas spaja.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s