Importance of being an HR

Danas svi sebe smemo nazvati profesionalcima, bili to mi u realnosti ili ne. I dok nema ničeg lošeg smatrati sebe stručnjakom za određenu oblast, treba se potruditi da nas i drugi takvima vide. Jedna stvar je popuniti LinkedIn profil iskustvom, obrazovanjem i sertifikatima, druga je šta pišemo i objavljujemo na toj profesionalnoj mreži. To što pišemo mnogo više govori o nama nego sve diplome, radno iskustvo i preporuke.

Ja se bavim ljudskim resursima. Logično, najviše objava čitam na tu temu, pa se najčešće poprilično iznenadim svaki put kada neki HR stručnjak objavi nešto. Kada čitam te objave ne mogu a da ne stanem na stranu onih koji smatraju HR troškom, izmišljenom strukom i sasipaju more negativnih komenatara. Nije mi ni nepoznata činjenica da je nekima važna titula a ne i to da li je zaslužuju. Ali to je već neka druga priča.

Poenta i svrha postojanja osobe ili tima koji se bave ljudskim resursima jeste upravo to – LJUDSKI RESURSI. Ljudi, zaposleni u jednoj organizaciji – zbog njih postojimo. I dokle god se bavili pravilima i papirologijom a zanemarujemo osnovu našeg postojanja dotle će i naša struka biti tema podsmeha, nepoverenja i loših komentara.

Poenta i svrha postojanja osobe ili tima koji se bave ljudskim resursima jeste upravo to – LJUDSKI RESURSI.

Počnimo od regrutovanja.

U tvom interesu je da pronađeš idealnog kandidata za organizaciju u kojoj radiš, ali to ne znači da treba da budeš neljubazan/a, bez razumevanja i neprofesionalan/na prema kandidatima koji ne odgovaraju profilu koji tražiš. Treba da imaš razumevanja i prema njihovim potrebama da intervju obavite i van tvog radnog vremena, možda i vikendom kada je on/ona slobodan/na. To što je aplicirao/la za posao u tvojoj kompaniji ne daje ti za pravo da se ponašaš kao da si vlasnik firme, to ponašanje ostavi vlasniku, ti budi profesionalac i ne zaboravi da si često ti taj/ta koji/a prezentuje organizaciju za koju radiš. Poštuj svakog kandidata i ne zaboravi da se zahvališ svakom ko je uložio vreme i trud pa poslao CV na tvoj oglas, obavio telefonski razgovor sa tobom ili došao na intervju. Ne zaboravi, ti treba da predstavljaš najpre sebe kao čoveka a potom i profesionalca u svojoj struci. Stavi se u kožu onog koga intervjuišeš i ti si to nekad bio/la ili ćeš biti. Kandidata ima svakakvih, to stoji, i neće te svako ispoštovati, neće svako biti ljubazan prema tebi, neće svako biti iskren ali to je tako u našem poslu, nigde nije savršeno.

Uvođenje zaposlenog i administracija.

Ako se samo setiš situacije u banci prlikom potpisivanja kredita, ili ugovor sa mobilnim operaterom koji potpisuješ bez gledanja šta tamo piše sve sam ti rekla. Ako već daješ zaposlenom da potpiše da je razumeo/la Pravilnik o radu, Pravilnik o mobingu, Pravilnik o uzbunjivaču ili koji god Pravilnik i izjavu, onda mu/joj dozvoli ili da pročita sve šta potpisuje ili izdvoji vreme u svom danu i sedi i objasni čemu svi ti papiri. To je jedna od tvojih obaveza i nemoj da te mrzi.

Poenta kreiranja upitnika, formulara i sve te papirologije jeste da se dobije povratna informacija koja će ti pomoći da bolje radiš svoj posao, upoznaš ljude zbog kojih si tu gde jesi i radiš to što radiš, prepoznaš njihove potrebe, razumeš njihov problem i radiš na tome da ga rešiš. Nisi svemoćan/na, ali uradi sve što je u tvojoj moći i malo više od toga, ne zato što će ti sutra neko reći hvala, potapšati te po ramenu i reći da si mu/joj omiljeni/a kolega/koleginica, već zato što si profesionalac i radiš svoj posao onako kako treba da se radi. Neće ti često biti lako, ali to prihvati kao izazov jer kada ga prevaziđeš, jedan korak si dalje u odnosu na ono što si bio/la juče. Neka te to motiviše da rasteš.

Bila sam svedok podmetanja papira za godišnju procenu učinka pod nos, bez obrazloženja šta je to i zašto moram to da popunim i potpišem. I koja je vrednost tog papira bila? – NULA. Taj papir je trebao da pomogne mom menadžeru da razume sve šta sam protekle godine radila, uspela, gde sam zapela i da li mi treba neko usavršavanje i da li treba da dobijem unapređenje ili opomenu da se više potrudim.  Umesto toga, on je samo odložen u moj folder i čuči tamo, verujem i dan danas bez ikakvog smisla i poente. Ako ne izdvojiš vreme i posvetiš se edukovanju menadžmenta o procesima koje kreira HR i koja je svrha istih, tvoj trud i posao će biti olako shvaćen i bićeš još jedan/na u nizu pripadnika ozloglašene i omalovažene HR struke.

Da li znaš koja je poenta organizovanja tim bildinga i van kancelarijskih aktivnosti za zaposlene?

Zaposleni to možda vide kao priliku za ispijanje piva i prožderavanje roštiljem, ti to iskoristi da bolje upoznaš ljude u svojoj organizaciji. I možda te neće previše interesovati niti biti od krucijalne važnosti da znaš čije dete je prethodnu noć imalo temperaturu ili dobilo peticu iz matematike, ali ćeš biti svestan/na činjenice sa kim radiš, ko kakve probleme ima i kako oni utiču na njegov performans. Možda mu/joj možeš i pomoći. Saslušaj. Posveti pažnju. Posavetuj ako možeš. Nauči nešto novo. Poveži se. Stvaraj poverenje. Razumi. Ti si HR. To je tvoj posao.

Saslušaj. Posveti pažnju. Posavetuj ako možeš. Nauči nešto novo. Poveži se. Stvaraj poverenje. Razumi. Ti si HR.

Dobro je to što imaš diplomu iz psihologije, što si pohađao/la obuku iz HR menadžmenta, imaš master u upravljanju ljudskim resursima, ali treba da shvatiš da te to ne čini dobrim HR-om. Zašto? Ti jesi uložio/la vreme, pamet, oči, uši da dobiješ tu titulu, ali sve to što si pročitao/la, čuo/la, video/la treba da ti služi kao smernica, u kom pravcu da ideš ne i šablon koga moraš striktno da se pridržavaš. Život nema šablon, tako ga nema ni naša struka. Kada shvatiš da je poenta tvoje profesije rad sa ljudima, živim bićima i da nikada nije sve crno ili belo, tada će i svi oko nas prihvatiti našu struku kao nešto što im može pomoći a ne kao kompanijski trošak i mlaćenje prazne slame.

Znam koliko je teško naći se između top menadžmenta i performera. Koliko je teško balansirati tako da obe strane budu zadovoljne. Ne zaboravi da ne možemo svima biti po volji, i sve dok radimo naš posao kako treba i ne osvrćemo se na prepreke koje nam i jedna i druga strana, u svom neznanju i gledajući sopstveni interes, podmeću, ne treba da marimo za to što nas neko ne voli ili ne odobrava.

Knjiga nam jeste predstavila kostur kako treba da radimo naš posao, ali na nama samima je kako ćemo graditi ostatak organizma. Organizma zvanog HR iliti ljudski resursi. Ne dozvoli da našu profesiju kaljaju oni kojima je titula važna. On/ona će tu titulu imati danas, za sutra nije sigurno. Pokaži i poslodavcima, i kandidatima i kolegama kako jedan HR može mnogo da znači, tako što ćeš biti tu, da sprovedeš proces, da čuješ i rešiš problem, da motivišeš svojim radom i znanjem i pokažeš da si tu.

Budi HR zato što veruješ da je ljudski kadar pokretač mašinerije, da je podjednako važan i podjednako poštovan. Budi HR zato što ljudi nisu parče papira ili procedura već živa bića satkana od potreba i osećanja. Budi HR ne zato što je važno tako se zvati već zato što znaš kako, koliko i šta treba da radiš da bi jedna organizacija funkcionisala.

Budi HR koji radi srcem a ne zato što mu na diplomi tako piše.

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s